sub - 05.11.2011
Plavidbe

Čekrk helionika se vrteo tromo dok je okretao kupasti snop koji je kupao nove talase na pučini. Učinilo mi se da je ruka na čekrku bila nesvesna prizora koji se ukazivao kroz prozor. Zlatna flota koja se okupila za jesenja jedrenja je stresala blago epolete dobijene nakon pobede nad zimom. Šumili su talasni listovi pod koritima jedrenjaka koji su bacili korenje na pola puta ka horizontu. Svaki je list podsećao na onaj koji će uskoro naći neki novi gaj...

S osmatračnice izgledalo je da je smotra povukla kočnice, taman kada sam hvatao zeleni talas. Prsti su klesali virtuelni obelisk kojim bih obelio prvi dan u školi, za laboratorijski čistu peticu. Jastuče je leglo malo kasnije, kada sam shvatio da maštilo neće presušiti ako se ureže na pravi kamen.

Nekada su pisani duborezi samo jarkovi za misli koje čekaju kuci nekih pisama koje paci nose povrh glave. Prusta su ostrva mesta nađena u potrazi za izgubljenim vremenom od koga se oduvek samo peci nisu dali rasejati. Među stranicama nema skrivenog lika ove nedelje, ali nagrada dolazi neočekivana. Pismo čitaoca korespondenta s mojom podsvesti i hvala na svemu što sam uspeo, i onda, i proletos. I uvek. Podsećanje da će me jednom revnosni desetogodišnjak naći naposletku pri dnu, kao hoklicu za dohvatanje tegle u kojoj se čuvaju prstohvatni svetovi.
 
nasvrljao Omu pod suncem i mesecom 5. novembar 2011 2:31:52 | 5 poruka na marginama
pon - 25.07.2011
364

Everybody go different way to see the same thing.


A. je sreo bivšu na drugoj strani planete, S&S se zaljubili i čak bi se preselili na ovu stranu, K. je shvatio da smo mi ipak na zapadu, čekam pošiljku. Kao što čekam iz Venecije, kao što palma čeka. Kao što ja čekam, jer nemam bokal da nalijem vokal čežnje među ona tri suglasnika. Naručuje mi kafanu iz Rima, "ti bar ne moraš". Preporučujem papagaje i tramvaje pre šarenih kulisa. Lobujem, konačno gol na travi koja je valjda ista kao i tamo, dok led puca od sreće. Osetim grč usred tesne noći, ali sve to zaboraviš kad izađeš na antipariski bulevar. Evociram i provociram sunce da se pojavi tamo gde ga ovih dana nema, kao da je palo u vodu s onim palm boatom. Palm boat, kad saviješ dlan kao čun. Gledam prospekt i mislim kako svuda imam nekog svog i kako će taj prijatelj biti sa mnom i tad, gde god da je. I kako treba izabrati, na koju stranu putovati, van sebe ili oko sebe. Pošto je cilj uvek upoznati sebe.

I would stand in line for this
It's always good in life for this

Ali tamo niko od njih nije bio. Ta seoba još nije nikom dopala do meni. Za putovanje iz snova. Do jave.
 
nasvrljao Omu pod suncem i mesecom 25. jul 2011 22:34:48 | 25 poruka na marginama
čet - 09.12.2010
Atlasan
Postoje gradovi koji nisu ucrtani na mapama.
 
Čitam Kusturicu kako opisuje Sarajevo, sada već mitski grad, ono u kome se sviralo, pevalo, režiralo, levatilo. Iako sam bio još u to vreme na Baš-čaršiji i ponosno duvao u pištaljku s Vučkovim likom i jeo pet u pola s lukom, nisam znao da u ritmu grada odskakućem po pločnicima koji će kasnije dobovati u ritmu dum-duma kroz dan. Kao da je Zemaljski muzej pretrpeo nepovratno oštećenje na onom mestu gde je to Sarajevo moglo biti sačuvano.
 
Moja srednjoškolska ljubav je ispisana u najviše dnevnika, istog autora. Zadimljene krčme, maglovite uske ulice, visoki prozori i uska stepeništa, bolno širok Dunav, jesenji čardaš lišća pod nogama i budimpeštanski sneg. I svaki put je bila kao Ararat, spas od poplave, samo što Zilahi nije umeo nikako da ukrca i ljubav na brod. Taj se grad zbog te nepremostive tuge ucrtava samo po knjigama.
 
Iako sam u Knez-Mihailovoj počeo svoj prvi samostalni susret sa Beogradom, a završio na Dedinju, sve su to bile beznačajne sitnice spram onih koje mi je svojom srećnom rukom podelio Goran Petrović. Kako su bile lepe šetnje Palmotićevom, susreti u autobusu ka Senjaku, kiša na Slaviji... sve dok nisam, godinama kasnije, neprimetno postao deo same knjige. Branica je počeo da čita mene.
 
Svoje sam školice odigrao jedne zime kada je Pariz bio najmističniji grad na svetu. Samo je došljak mogao da opipa puls džeza i da noći u gradu svetla učini lepšim od dana. Prelazio sam mostove tamo gde je Orasijo Magu Upoznao, slušao ploče koje nikad iglom nisam zagrebao. Potraga za Kortasarovim grobom na plus preko nekoliko potrajala je taman toliko da ne pomislim da mogu lako da ga uhvatim.
 
Svoj grad sam oduvek žudeo da nađem u nekoj knjizi, da mu prepoznam ćoškove i krivine, da možda nesvesno pronađem sebe u liku koji je prošao jednom od mojih ulica. Tadašnja devojka mi je rekla da je to glupo da su mesta realna i da se imaginarni likovi šetaju preko tvojih stopa. Napokon se jedna i pojavila, i uzbuđenje ipak nije bilo tako snažno, jer sam time izlazio iz knjige u svoj grad. Otad živim priče po drugim varošima dok vas ne preselim u svoju.
 
 
nasvrljao Omu pod suncem i mesecom 9. decembar 2010 3:28:17 | 17 poruka na marginama